Ова мала црква без звоника се налази на узвишењу изнад пута који води ка селу Љешевићима. O њој је Младен Црногорчевић у књизи ''Цркве у Грбљу'' записао сљедеће: ''Сасвим малена црква, с полукружном апсидом, а без звоника. У цркви има једна гробница, а око цркве многе друге у сасвим примитивном стању, само што је на једној резана гужва. Нешто подаље од цркве опстојало је село, у коме су живјели Вастрољани и Петровићи који су се истрачили''.
Претпоставља се да је подигнута у 18. вијеку. Младен Црногорчевић наводи да је на једној икони била забиљежена година 1752. а на другој 1770.година и да је на иконостасу натпис такође из 18. вијека. Тадашњи иконостас био је дјело иконописца Рафаила Димитријевића, који је живописао и цркви Свете Петке у Подмаинама, икону Успенија Богородице у манастуру Савини и крст у цркви Рождества Богородице у Забрђу на Луштици.
Постоји предање да настанак цркве сеже у раније доба и да се дио монаха послије пропасти Превлачког манастира био настанио у близини ове цркве у селу Васта, да се око црквице Светог Ђорђа налазе гробови три отрована монаха из поменутог манастира. Ови стари гробови, уронули у земљу, налазе се у маленом дворишту око храма, које је окружено каменом оградом.
Црква је оштећена у Првом свјетском рату, када се на њу гађало са утврђења Горажда. У априлском земљотресу 1979. године претпјела је додатна оштећења, тако да је била у рушевном стању. Залагањем мјештана, Црквене општине и Општине Котор, окончана је његова обнова 2009. године. О освештавању ове цркве ''Светигора пресс'', агенција Митрополије Црногорско Приморске пренијела је сљедеће:
''Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије освештао је 25. априла 2009. године обновљену цркву Светог великомученика Георгија у грбаљском селу Љешевићи и у њој служио Свету архијерејску литургију.
''Од радионице смрти, какви су сви људски гробови били до Њега, Христос их је претворио у радионицу живота'', рекао је Владика у архипастирској бесједи бројним вјерницима сабраним на литургији. ''Отуда ми хришћани, будући Његови свједоци, смо уствари свједоци бесмртног, вјечног, непролазног људског достојанства. Јер кроз Њега и у Њему човјек постаје бесмртно и вјечно биће'', рекао је он.
''Ми смо створени ради вјечности, а не ради пролазности, тако да се увијек изнова, попут Великомученика косовског Лазара Грбљанина, опредјељујемо за оно што је вјечно и непролазно, знајући да је земаљско за малена царство, и да су људи који полажу наде само на оно што је земаљско већ самим тим у кризи, кризи бића, душе, ума, срца. А то се онда преноси на људске односе и на творевину Божју'', рекао је Митрополит Амфилохије.
''За нас остаје вјерност, оно што је вјечно и непролазно, што нам се јавило и открило у Христу Господу, васкрсломе из мртвих. Ми се Њему јединоме клањамо и једино вјерујемо у вјечни и непролазни живот, знајући да је земаљско за малена царство, а небеско увјек и довјека. Сад оптужују наш народ како је он народ некаквог небеског царства. Па сигурно, нијесмо црви и мрави, нијесмо гуштери... Ми смо бића створена по Лику Бога Небескога. На земљи се рађамо, али је наше царство вјечнои непролазно, Божје царство које преображава и земљу и земаљска царства и људске душе'', поручио је Митрополит Црногорско-приморски.''
По окончању свете литургије, на узвишењу поред храм, мјештани села Љешевића су приредили трпезу љубави за све који су узели учешћа овом литургијском сабрању.
Црквени одбор за обнову храма
Васко Маровић, о. Јован Рајак, Њ.В.П.М. Амфилохије, Миливој Штилет, Дејан Штилет, Милан Гобовић и Станко Гиљача