HyperLink
Контакт:

Изложба-Грбљани у Јерусалиму

Објаљено дана 14.07.2018. у 6:08

У суботу, 23. јуна 2018. године у Парохијском дому на Савиној Главици уприличена је изложба ''Грбљани у Јерусалиму 1890 – 1914'' у организацији Црквене општине грбаљске и Императорско православно палестинског друштва-Москва у Црној Гори.

Изложбу је поводом 135 година постојања императорског друштва отворио парох дољогрбаљски, протојереј ставрофор Јован Рајак. У име домаћина-црквене општине грбаљске и Мјесне заједнице ''Савина'' окупљене на изложби поздравио је Марко-Бато Царевић захваљујући свештенству и Славко Крстајићу на труду и организацији ове изложбе и указујући да овакве изложбе треба да буду смјернице да се преци отргну од заборава. 

Затим се присутним обратио Славко Крстајић, предсједник Императорског православног палестинског друштва за Црну Гору који је упознао присутне са мисијом овог друштва, појединостима о кавасима и изложеним фотографијама.

Друштво је било организовано на руском двору са циљем да руски ходочасници неометано и лакше дођу до Свете земље.

Каваси су били водичи у руској духовној мисији у Јерусалиму. Част да буду водичи у имепраторској мисији и обављају тај веома захтјеван и напоран посао, везан за многе опасности и непријатности припала је породицама из доњогрбаљских села Ковачи и Главати: Бајковић, Бан, Буздован, Дољаница, Ђурић и Перановић. Разлог за њихово ангажовање је била чињеница да је народ са ових простора ишао у печалбу у Цариград и даље на Исток и да је био добар зналац страних језика, сналажљив, храбар, поуздан и вичан разним пословима. Каваси су били не само водичи, преводиоци, већ и заштитници на дугом ходочасничком путу ка Светој Земљи. Били су отмјени, образовани и храбри да се супроставе бројним разбојницима који су нападали и пљачкали ходочаснике.

На челу каваса био је Марко Ђурић из Ковача, који се најприје запослио у поменутој мисији, а затим упослио и своје сељане који су били у међусобном тазбинском сродству (пашенози). Позната су имена осталих каваса: Перо Ђурић, Нико Бајковић, Лазар Бан, Крсто Дољаница, Ђорђе Буздован и Никола Перановић. Носили су народну ношњу и оружје. На фотографији Марка Ђурића, види се да у руци држи и корбач. Каваси су јахали већином на бијелим коњима са грбом краљевске империје на капи. Познато је да је један од каваса, Нико-Радов Бајковић заштитио члана руске царске породице, брата Цара Николаја од разбојника – пљачкаша, за што је одликован орденом Александра Трећег.

Каваси су се већином вратили у Грбаљ, а неки су и оставили своје кости у Светој земљи, док је Лазар Бан отишао у Александрију, гдје је радио у енглеској мисији.

Крстајић је упознао присутне да је до фотографија дошао проучавајући историју ходочасничких путовања и да их је прибавио љубазношћу директора Музеја историје религије из Петрограда. 

Руски дипломата забиљежио је да су каваси примјер услужности, поштења храбрости и културе да су били једна врста водича, тјелесне гарде, чувара и кустоса ходочасницима који су долазили возом до Одесе, бродом до Јафе, а затим пјешке до Јерусалима. У служби заштите нијесу били само Бокељи, било је ту и Арапа и Турака који су морали да знају више језика да би могли вршити ту службу. 

Славко Крстајић је замолио окупљене да му доставе расположиве податке о својим сродницима кавасима, како би се сачували од заборава и сачинила што квалитетнија публикација о њиховом животу.

Сазнајемо да неки од потомака некадашњих каваса и данас настањују Палестину и да нијесу прекинули контакт са својом отаџбином и завичајем предака.

За све окупљене на овој изложби на Савиној Главици је приређена трпеза љубави.

Погледајте фотографије са изложбе на овом линку

 

Обавјештења: