Савиндански Сабор у Грбљу 2015. године

Објаљено дана 19.10.2015. у 20:56

Традиционални Савиндански сабор за подручје Грбља, и ове године је одржан на Савиној Главици у Доњем Грбљу, у манастиру Светог Саве - првог Архиепископа и просветитеља српског.

Сабор је отпочео светом архијерејском литургијом коју је служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свештенством:   игуманом ове обитељи, архимандритом Бенедиктом Јовановићем, настојатељем манастира Подмаине, јеромонахом Рафаилом Бољевићем, настојатељем манастира Стањевићи,јеромонах Јефремом Дабановићем, протођаконом Игором Балабаном са Цетиња и свештеницима грбаљских парохија:протојерејем, Јованом Рајаком, јерејем Бранком Богојевићем и јерејем Мијајлом Бацковићем.

Светој служби Божјој молитвено су учествовала и сестринства манастира: Свете Матроне Московске из Ковача, манастира Подластве, Успења Пресвете Богородице из Рустова, Светог архиђакона Стефана из Дуљева, као и велик број вјерног народа из Грбља и околине.

Прије Литургије Митрополит је обукао у првине монашког образа послушницу ове свете обитељи Дијану и послушницу манастира Свете Матроне Љиљану.

У литургијској бесједи Владика је подсјетио да је 1941. године, а нарочито, нарочито 1945. године у Црној Гори почео је прогон Светога Саве, да се исто дешава и у посљедње вријеме и дасу плод ранијег прогона и многобројни мученици и страдалници за Крст Часни и слободу златну на челу са Митрополитом Јоаникијем Липовцем. Владика је казао да је покушано да се протјера име Светога Саве и да се замијени именом једног од главних безбожника тога времена и да данас неки тврде како Светог Саве никад није ни било у Црној Гори.

„Они су оскаћени у образовању и васпитању, а неки од тих осакаћеник постали су и министри просвете. Није онда чудо што их незнање убија. То њихово незнање, убијајући њих, убија и трује и покољења која узрастају у Црној Гори“, рекао јеВладика и указао да је вријеме да се Свети Сава врати у наше школе.

Поводом храмовне славе ове светиње пререзан је славски колач, као и славски колач у славу Свете Нине Просветитељке Грузије - имендана  сестре Нине из манастира Рустово.

Затим је Владика освештао нову манастирску бистјерну чија градња је планирана у вријеме када је отпочела обнова овог манастира од тадашњег игумана и оснивача ове свете обитељи, блажене успомене, оца Луке Анића.

У бесједи послије резања славског колача, Митрополит Амфилохије је истакао труд блаженопочившег архимандрита Луке на обнови ове светиње а затим је Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца одликовао господина Станка Гиљачу, дугогодишњег предсједника Црквене општине, за труд на обнове ове светиње и других грбаљских храмова, обраћајући се вјерном народу следећим ријечима:

''Искористио бих прилику да данас овдје заблагодарим свима онима који су допринијели да се обнови ова светиња, на првом мјесту да се сјетимо нашега архимандрита Луке који се одрекао игуманства у Цетињском манастиру. Морам да признам да сам се ја чудио шта је то њега привлачило на ову Главицу Светосавску. Он је тако годинама покушавао да ме убједи како би то требало, па ме убједио. Он је отишао, и на крају, ево овдје је обновио ову светињу, као што видите овај живопис и унутрашња обнова, овај дом манастирски, мали али чудесан, па се ево наставља то што је започео отац Лука заједно са свима Грбљанима, нема никакве сумње, нарочито са Црквеном општином Грбаљском и ондашњим предсједником Станком Марковим Гиљача, ево овдје, који је наставио заједно са другима то дјело, тако да смо данас овдје да благословимо и овај свети кладенац, извор, дакле, да га благословимо, да пије птица и калуђерица, а и ми који долазимо овдје да пијемо те воде за здравље и за спасење.

          Са тог разлога, на предлог овдашњег пароха и мати настојатељице, Текле, нашега Станка Гиљачу из Љешевића, одликујемо Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца као дугогодишњег предсједника Црквене општине Грбаљ, за изузетан труд у обнови манастира Светога Саве у Доњем Грбљу и других храмова и манастира у Грбљу.

          Станко, ево за благослов Божји, на сјећање на овај дан, благослов твоме труду, што не значи да сад треба па да идеш у пензију, него да наставиш, благо мени, јер наставак овога, мој драги Станко, ја се надам да ће се то догодити док смо и ја и ти живи, овај храм који су преци започели и стоје ови зидови, па да се помолимо Богу да се овај храм полако, полако обновимо онако како је замишљен од предака и како царски ваља и требује. Достојан!''

          Захваљујући на овом одликовању, Господин Станко Гиљача је казао:

          ''Драги пријатељи, драга браћо и сестре, желим овдје свима вама да се захвалим, Синиоду Српске Православне Цркве, нашем Господину Митрополиту Црногорско Приморском на овоме дару и на овоме поклону. Желио бих да кажем да ће ме овај дар што сам ја примио од Митрополита мотивисати и дати ми подстрека да и даље радим за цркву и у цркви, али хтио бих рећи да није ово само мој дар, није ово само мој поклон. Овај поклон и овај дар ја дијелим са свом својом браћом и сестрама који раде у цркви и за цркву, јер ту смо сви радили, тако да би овај поклон, ово признање за мој рад могао да подијелим са свим и да би слободно могао висити о прсима и овој мојој браћи за које сам рекао да су заслужили ово признање исто као и ја.

          Нека је Бог свијема на весеље и данашњи Свети Сава Српска слава наша да нам помогне, да нас нађе у бољем стању, у радости у милости и нека нам Бог помогне свијема и онима који су наши непријатељи, који су скренули са Божијег пута, да их врати Господ Бог овдје гдје су били, да сви заједно славимо и молимо се Богу Великоме и нашем Митрополиту Српске православне цркве у Црној Гори да нас још води са својим свештенством и да нам поживи још дуго. Живјели !''.

Потом је Владика дјеци подијелио светосавске поклон пакетиће, након чега су дјеца извела светосавски програм.

Светосавски сабор на Савиној главици завршен је славском трпезом љубави коју је вјерни народ овог краја са сестринством манастира Свете Саве приредио за све присутне у просторијама Мјесне заједнице ''Савина''.

Фотографије са овог сабора погледајте на овом линку.